ИНСПИРАТИВНИ БЕСЕДНИЦИ

У четвртак, 21. марта 2013. године, у Шестој београдској гимназији је одржано такмичење у беседништву, у оквиру Звездаријаде – фестивала културе младих, под покровитељством и у организацији Градске општине Звездара. У две категорије наступило је укупно 9 такмичара и сви су освојили по неку награду. Жири, у саставу Ива Ераковић, Жељка Шаин Милошевић, обе дипломирани политиколози и Биљана Петровић, професорка књижевности, су на основу општег сценског утиска, мимичности, говора тела, уверљивости, правилности граматичког изражавања, сложености текста, дикције, те квалитета, оригиналности и јасноће поруке ауторских беседа, одлучиле да награде све учеснике.
Звуци трубе означили су почетак такмичење у беседништву. Милица и Марко Бајић, ученици основне школе у Иванчи, су музичким наступом отворили ово својеврсно вербално надметање.
У категорији Познате беседе, прво место је освојила Снежана Милорадовић, говорећи беседу Када будем млађи, Матије Бећковића, а друго место Марија Зељковић која је говорила Свети Георгије убива аждаху, Душана Ковачевића. Снежана и Марија су из Фармацеуско-физиотерапеутске школе. Треће место су поделиле Доротеја Типшин из исте школе и Милица Милутиновић из Шесте београдске гимназије.
Ауторску беседу је најбоље написао и пренео Предраг Јовановић из Шесте београдске гимназије. Друго место су освојили Вук Стеванић из Шесте и Милица Станковић из Седме београдске гимназије, а треће Стефан Стајић и Ангелина Ивановић, такође из Шесте београдске гимназије. Такмичењу су посебну драж дали чланови Драмске групе Пан театра хорском беседом одломка из Шекспировог дела Јулије Цезар.
Професори ментори су сјајно водили ученике кроз процес стварања и преношења филозофских промишљања и личних порука. Божја честица, Социјални инфаркт, Рђаве намере, Будућност је у нама, Пут до избављења су наслови филозофских есеја. Иако су се бавили различитим темама и преносили другачије поруке, сви су у основи имали нешто заједничко: Човек треба да буде ЧОВЕК и једино од њега зависи да ли ће то и бити. Овде се могу у целости преузети ауторске беседе.
Чланица жирија Ива Ераковић, и сама учесница великог броја такмичења у беседништву, такмичарима је указала на критеријуме на основу којих су додељене награде и дала неколико корисних савета:

  • беседник треба да сачека неколико тренутака да се сви у сали умире, пре него што започне беседу; то је уједно и време које себи даје да достигне потпуну концентрацију.
  • требало би да се говор зна напамет јер само тако ће говорник бити уверљив и може да се сконцентрише на остале неопходне технике убеђивања и преношења поруке, прилагођавајући их повратним реакцијама публике (неповерење, климање главом, израз досаде…). Подсетник са текстом одвлачи пажњу.
  • текст треба да се изговара разговетно, водећи рачуна да се не говори сувише брзо али ни споро (тромо)
  • током говора не би требало одржавати контакт очима са публиком, јер и најмањи покрет посматрача може да деконцентрише говорника
  • када се говоре познате беседе говорник треба да проанализира када су настале, време у којима су настале, коме се писац у тексту обраћа, да разуме смисао и поруке текста, да се упозна са животом писца…
  • Требало би водити рачуна о паузама. Паузе треба да буду логичке, као у свакодневном говору. Неке паузе се праве због предуго изговорене речи, а неке због преношења дубине осећања и уживљавања посматрача у ток приче.

Беседништво даје могућност младима да неспутано изразе своја најдубља размишљања и подстакну присутне на преиспитивање и промене. Сви учесници, било да су гледаоци, ментори или сами писци и говорници, носе најлепша сећања са оваквих сусрета.